svaki put kada se osetis izgubljenom i zbunjenom, pomisli na drvece i seti se kako ono raste. ne zaboravi da jedno drvo sa velikom krosnjom i malim korenjem iscupa prvi nalet vetra, dok kroz drvo sa mnogo zila i malom krosnjom i sokovi jedva proticu. korenje i krosnja moraju da rastu zajedno, moras da budes istvremeno u stvarima i iznad njih, samo tako ces moci da ponudis hlad i zaklon, samo tako ces se, kad za to dodje vreme, okititi cvetovima i plodovima.
i kad se pred tobom otvore mnogi putevi a ti ne budes znala kojim da krenes, nemoj poci bilo kojim, nego sedi i sacekaj. disi duboko i s poverenjem u sebe, onako kako si disala onog dana si dosla na svet, ne dozvoli da ti nesto odvuce paznju, cekaj, i dalje cekaj. budi mirna, cuti, i slusaj svoje srce. kad cujes njegov glas, ustani i idi kuda te ono vodi.