Ustaneš ujutru, saspeš u sebe vrelu kafu, poludiš u prevozu, čekaš na
semaforima, na poslu saspeš vrelu kafu u sebe, onda kao nešto radiš,
može još jedna kafa, vratiš se sa posla, poludiš u prevozu, čekaš na
semaforima, pojedeš nešto hladno, spavaš posle ručka, probudiš se,
saspeš u sebe vrelu kafu, izrazgovaraš se telefonom sa istim takvim
očajnicima kao što si sam, preskočiš večeru, navodno zbog zdravlja, a
mrzi te da spremaš za sina jedinca svoje majke, zuriš u TV dok ti se ne
prispava, knjigu koju mesecima želiš da pročitaš uredno premeštaš sa
police na policu (ko danas čita knjige, pa zašto bi se ti razlikovao),
padaš u hronično neraspremljen krevet, hrčeš, budiš se noću, kopaš po
frižideru da nadoknadiš propuštenu večeru, ujutru sve ispočetka…"

"Žena u muškim cipelama"
Mihajlo Pantić